Ležaćemo jedno pored drugog u nekom polumraku i pričati.
Jako tiho i blisko.
Dodirivaću te dok budeš govorila.
Nežno.
Samo jagodicama prstiju.
Ispitivaću njima tvoje lice.
Očne kapke.
Vrhove ušiju i onaj deo tačno iza njih.

Na svakom delu tvog lica zadržaću se čitavu večnost da bih kasnije kad
ne budeš pored mene i kad zatvorim oči
mogao tačno da te dočaram.

Vrat.

Ramena.

Prelaziću rukama preko celog tvog tela.

Blago.
Polako.
Nevino.
Dečije.
Ispitivaćemo i otkrivati jedno drugo.
Ljubićemo se samo vrhovima usana.

Daću ti svu nežnost ovog sveta.

Daću ti svu nevinost koju imam.

I kad budem spustio ruku na tvoje grudi i kad ona klizne izmedju tvojih
nogu, opet će sve biti potpuno nevino.
Otvaraću te kao najnežniji cvetić koji postoji.

Ti i jesi cvet.

Vreme ce stajati.
Postojaće samo nežnost.
Bliskost.
Toplina.
Ispunjenost.

Zatvoriću oči i tako zatvorenih očiju videću te isto onako jasno
kao da te
gledam.

Samo vrhovima prstiju.

I pričaćeš mi šta želiš.
Šta voliš.
Ko si.
Gde si.
Zašto si.
Govorićeš rečima, pokretima, mirisima, slutnjama.

Otkriću tada na tebi neki deo tvog tela koji će zauvek ostati moj.
Bez obzira na sve, nosiću ga u sebi i kad sećanje na nas bude samo
slatka
izmaglica.
Možda će to biti tvoj bok, možda deo leđa, možda deo butine.
Ili šake, stopala.
Ali taj deo će uvek biti samo moj,
ma sa koliko muškaraca budeš bila.

I kad budeš rešila da odeš iz mog života…

Hrabrija,
Jača,
Samouverenija,
Neranjiva,
Pomirena,
Svoja,
Slobodna,

… biću srećan.

Tebe više niko nikad neće imati.

Ja ne želim da te imam.
Ja hoću da ti se dam.

I tada ćeš znati šta je ljubav.
Shvatićeš da mogu da se vole samo oni koji su slobodni.
Shvatićeš da nema ljubavi tamo gde postoji zavisnost.

I kad nekom budeš rekla da ga voliš, govorićeš mu to puna i jaka!